БОШ МИЯ ҚОН АЙЛАНИШИ ЎТКИР БУЗИЛИШЛАРИДА УЧРОВЧИ КОГНИТИВ БУЗИЛИШЛАРНИ БАҲОЛАШ ВА ДАВОЛАШ САМАРАДОРЛИГИНИ ОШИРИШ.

Main Article Content

Ҳайдаров Нодир Қодирович
Абдуллаева Муборак Бекқуловна
Хикматуллаева Шахноза Шукруллаевна
Налибаева Дилором Умрзақовна

Аннотация:

Бош мия қон айланиши ўткир бузилиши содир бўлган беморларни даволашда нейропротекция катта аҳамият касб этиб, даволашнинг ҳамма босқичларида амалга оширилиши мумкин. БМКАЎБларни даволашда кўплаб ноотроп препаратлар қўлланилади. Шулардан бири Трикортин дори воситаси бўлиб, унинг таркибий қисми  чўчқа мияси фосфолипидлари ва цианкоболаминдан иборат. Фосфолипидлар бош мия ҳужайралари мембрана метаболизмини фаоллаштиради, нейротрансмиттер алмашинувини тезлаштиради ҳамда эндоген фосфолипидлар ва глюкоза метоболизмини яхшилайди. Мақолада Трикортин препаратини қўллаб, эришилган натижалар қўлланилган дори воситасининг самарадорлигини текшириш учун комплекс нейропсихологик тестлар ёрдамида исботлаб берилган.

Article Details

Как цитировать:

Ҳайдаров , Н. ., Абдуллаева , М. ., Хикматуллаева , Ш. ., & Налибаева , Д. . (2022). БОШ МИЯ ҚОН АЙЛАНИШИ ЎТКИР БУЗИЛИШЛАРИДА УЧРОВЧИ КОГНИТИВ БУЗИЛИШЛАРНИ БАҲОЛАШ ВА ДАВОЛАШ САМАРАДОРЛИГИНИ ОШИРИШ. Евразийский журнал медицинских и естественных наук, 2(12), 205–208. извлечено от https://in-academy.uz/index.php/EJMNS/article/view/6192

Библиографические ссылки:

Abdullayeva M.B., Majidova Y.N., Raimova M.M., Babadjanova N.R., Yodgorova U.G., Kalanov A.B.Features of neuroisualization diagnostics of transitorischemic attacks. Journal of Biomimetrics, Biomaterials and

Abdullayeva M.B., Raimova M.M., Majidova Y.N., Azimova N.M. Issues of multipurpose forecasting of ischemic strokesdevelopment Global Journal of Medicineand Medical Sciences(GJMMS) Vol. 7 (9)

Абдуллаева М.Б., Раимова М.М. Значение определения церебральной гемодинамики у больных с транзиторно-ишемическими атаками Узбекистонтиббиёт журнали-2019.-№4 стр 74-77.

Абдуллаева М.Б., Маджидова Ё.Н., Абдуллаева Н.Н., Хидоятова Д.Н. Место антиоксидантной и антигипоксической системы в лечении ишемического инсульта, обзор данных клинической эффективности мексидола Неврология.-2019.- №3.-стр. 74-77.

Жулев Н.М., Яковлев Н.А., Кандыба Д.В., Сокуренко Г.Ю. Инсульт экстракраниального генеза. — СПб.: СПбМАПО, 2004.

Thomas Truelsen, Stephen Begg, Colin Mathers. The global burden of cerebrovascular disease // WHO, Cerebrovascular disease, 2006.

Интенсивная терапия больных с ишемическим инсультом // Департамент здравоохранения города Москвы, 2017.

Ji Y. Chong. Общие сведения об инсульте // MSD, 2020.

Azimjon Latifjon ogli Melikuziev. (2022). HISTORICAL AND MODERN CLASSIFICATION OF PARALINGUISTICS. Academicia Globe: Inderscience Research, 3(10), 126–128. https://doi.org/10.17605/OSF.IO/UAH57

Khakimov, M. K., & ugli Melikuziev, A. L. (2022). The History of Paralinguistic Researches. International Journal of Culture and Modernity, 13, 90-95.

Рахимбаева.З.А. Акбарходжаева. Современные представления о патогенезе ишемического инсульта. Медицинский журнал Узбекистана №2,2017. 66-70 стр.

Тактика врача-невролога: практическое руководство / под ред. М. А. Пирадова. — Москва: ГЭОТАР-Медиа, 2019. — 208 с.