НОСИРИДДИН ТУСИЙНИНГ ТЕОЛОГИК ҚАРАШЛАРИ
Аннотация
Носириддин Тусий кенг ва серқирра ижодининг марказий объектида комиллик ва донишмандлик муаммоси асосий ўринни эгаллади. Сўфийлик тариқатлари кенг тарқалган ХIII асрда яшаб ижод қилган Тусий сўфийлик фалсафасидан баҳраманд бўлганлиги яққол кўзга ташланади. “Ал-инсон ал-комил”, яъни комил инсон, “Ал-инсон ал-ҳаким”, яъни донишманд инсон муаммоси сўфийлар томонидан кўтарилган. Умуман олганда, “Ал-инсон ал-комил” ибораси атама сифатида ислом оламида биринчи марта машҳур араб олими Муҳийиддин ибн Арабий (1163-1240) томонидан ишлатилган. Муҳийиддин Арабийдан кейин кўплаб мутафаккирлар бу борада ўз фикрларини билдирганлар. Асосан сўфий мутафаккирлар тўхталган бу мавзуга Носириддин Тусий ҳам ўз муносабатини билдирган. Буюк аллома ўз даврининг энг машҳур сўфий уламолари билан дўстлашиб, сўфийлар билан фикр алмашган бўлса керак. Сўфийлар инсон камолоти ва унинг ҳикматига катта аҳамият берганлар.
Библиографические ссылки
Rzayev A. Nəsirəddin Tusi (həyatı, elmi, dünyagörüşü). Bakı, 2001. – Б. 24.
MACIT FAHRI. Islâmfelsefesi, kelâmi ve tasavvufuna kisa bir giriş. Çeviren Şahin FILIZ. Istanbul, Insan yayinlari, 2008. – Б. 49.
Sultanov, Rahim, Nasireddin Tusî ve Ahlak-ı Nasırî Adlı Eseri, Ahlâk-ı Nasırî’nin başında tanıtım yazısı, Ankara: 2005, s.26-28.
N.S.Rizayev. ANALYSIS OF ABDURAUF FITRAT’S “THE STORY OF AN INDIAN TRAVELER” AND SOCIAL POLITICAL VIEWS IN IT. TAMADDUN NURI / THE LIGHT OF CIVILIZATION ISSN 2181-8258 Ilmiy, ijtimoiy-falsafiy, madaniy-ma’rifiy, adabiy-badiiy jurnal.Nukus: 2024-yil, 9-son (60).-B357-360.
Nodir Rizayev. Buxoro jadidlari falsafasining ayrim masalalari. ЛУЧШИЕ ИНТЕЛЛЕКТУАЛЬНЫЕ ИССЛЕДОВАНИЯ ISSN: 3030-3680. Часть-22. Том-4. Июнь -2024. PP.203-212.