CAPPARIS SPINOSA АСАЛ ШИРА ВА САБЗАВОТ,ДОРИВОР ЎСИМЛИГИ СИФАТИДА

Mualliflar

  • Г.Б. Ваисова Ўзбекистон Миллий университети таянч докторанти Muallif

;

муҳофаза, заҳирасидан, илмий

Abstrak

Ер юзида 500 мингдан ортиқ ўсимликлар мавжуд бўлиб, юксак ўсимликларнинг 20 мингдан зиёд тури маданийлаштирилган. Улардан 2800 та тури озиқ-овқат учун, қолганлари халқ хўжалигининг турли сохаларида қўлланилади.Маданийлаштирилган ўша ўсимликларнинг 70% и Марказий Осиё флораси ўсимликлари хисобланади[5].

Iqtiboslar

Благовещенский А.И. Лекарственные растения пастбищ Узбекистана. – Ташкент: Мехнат, 1989. 135 с.

Гроссгейм А.А. Растительные богатства Кавказа. – М., 1952.

Закиров К.З., Худайберганов Р. Каперс и перспективы его использования. 1972. 119 с.

Рахимова Т.Т. Ўсимликлар экологияси ва фитоценология фанларидан методик қўлланма. – Тошкент, 2009. 67 б.

Хамидов Ғ. Ўзбекистоннинг асосий асал-ширали ўсимликлари. – Тошкент, 1969. 34 б.

Хожиматов К.Х., Апрасиди Г.С., Хожиматов А.К. Дикорастущие целебные растения Средней Азии. – Ташкент, 1995. 111 с.

Nashr qilingan

2022-11-30

Iqtibos keltirish tartibi

CAPPARIS SPINOSA АСАЛ ШИРА ВА САБЗАВОТ,ДОРИВОР ЎСИМЛИГИ СИФАТИДА. (2022). Zamonaviy Dunyoda Tabiiy Fanlar, 1(25), 41-44. https://in-academy.uz/index.php/ZDTF/article/view/19742