CAPPARIS SPINOSA АСАЛ ШИРА ВА САБЗАВОТ,ДОРИВОР ЎСИМЛИГИ СИФАТИДА

Main Article Content

Г.Б. Ваисова

Аннотация:

Ер юзида 500 мингдан ортиқ ўсимликлар мавжуд бўлиб, юксак ўсимликларнинг 20 мингдан зиёд тури маданийлаштирилган. Улардан 2800 та тури озиқ-овқат учун, қолганлари халқ хўжалигининг турли сохаларида қўлланилади.Маданийлаштирилган ўша ўсимликларнинг 70% и Марказий Осиё флораси ўсимликлари хисобланади[5].

Article Details

Как цитировать:

Ваисова, Г. (2022). CAPPARIS SPINOSA АСАЛ ШИРА ВА САБЗАВОТ,ДОРИВОР ЎСИМЛИГИ СИФАТИДА. Естественные науки в современном мире: теоретические и практические исследования, 1(25), 41–44. извлечено от https://in-academy.uz/index.php/zdtf/article/view/6596

Библиографические ссылки:

Благовещенский А.И. Лекарственные растения пастбищ Узбекистана. – Ташкент: Мехнат, 1989. 135 с.

Гроссгейм А.А. Растительные богатства Кавказа. – М., 1952.

Закиров К.З., Худайберганов Р. Каперс и перспективы его использования. 1972. 119 с.

Рахимова Т.Т. Ўсимликлар экологияси ва фитоценология фанларидан методик қўлланма. – Тошкент, 2009. 67 б.

Хамидов Ғ. Ўзбекистоннинг асосий асал-ширали ўсимликлари. – Тошкент, 1969. 34 б.

Хожиматов К.Х., Апрасиди Г.С., Хожиматов А.К. Дикорастущие целебные растения Средней Азии. – Ташкент, 1995. 111 с.