QASHQADARYO VOHASINING ILMIY JIHATDAN O‘RGANILISHI TARIXIDAN

Main Article Content

Аннотация:

Ushbu maqolada Qashqadaryo vohasining ilmiy jihatdan o‘rganilish tarixi xronologik tartibda tahlil qilingan. Tadqiqotlar uch asosiy bosqichga bo‘lib o‘rganilgan bo‘lib, ular XIX asr oxiridan boshlab bugungi kunga qadar amalga oshirilgan ilmiy izlanishlarni qamrab oladi. Maqolada Buxoro amirligi davridagi vaqf mulklari, sovet davridagi arxeologik ekspeditsiyalar, xususan, Kesh arxeologik topografik ekspeditsiyasi (KATE) faoliyati va mustaqillik yillaridagi yangicha metodologik yondashuvlar yoritilgan. Shuningdek, hududdagi madaniy meros obyektlarining bugungi holati va huquqiy choralar statistik ma’lumotlar asosida ko‘rsatib o‘tilgan.

Article Details

Как цитировать:

Muminov , B. . (2026). QASHQADARYO VOHASINING ILMIY JIHATDAN O‘RGANILISHI TARIXIDAN. Евразийский журнал социальных наук, философии и культуры, 6(4), 32–38. извлечено от https://in-academy.uz/index.php/ejsspc/article/view/79003

Библиографические ссылки:

История Бухарской Народной Советской Республики (1920-1924 ) Сб документов. – Т.: 1976, 49-50-бетлар.

Ўзбекистон Республикаси Президенти девонхонаси архиви, 58-ф, 1-р, 167-иш,, 210-в.

Кун А. А. Очерки Шахрисабзского бекства. // Записки императорского Русского географического общества. Спб. 1886. Т., 6-С. 204.

Якубовский А.Ю. ГАИМК-ИИМК и археологическое изучение Средней Азии за 20 лет // КСИИМК. VI М. – Л., 1940.

Ғуломов Я.Г., Ахраров И. Раскопки мавзолея в Яккабаге // ОНУ. №8-9. 1969.

Султанов Х.Т. К вопросу истории сложения и локализации мавзолея Шамсаддина Куляля в Шахрисабзе // Археология Средней Азии (Тез. док. посвященных 50-ти летию каф. арх. ист. ф-та ТашГУ) Т., 1990.

Кабанов С.К. Нахшаб на рубеже древности и средневековья -Т.; ўша муаллиф. Культура сельских поселений Южного Согда 111-VI вв.(По материалам исследований в зоне Чимкурганского водохранилища). – Т., 1981.

Шахрисабз. Наследия тысячелетий, отв.ред. Э.В.Ртвеладзе и А.С.Сагдуллаев. Т.: 2002.

Кияшторний С.Г. Древне тюрские руническиэ памятники как источник по истории Средней Азии . –М 1964.-215 с.

Ртвеладзе Э.В. Цвилизатции, государство культури Сентраальной Азии Ташкент,; БИ. 2005. 246 с.

Сулейманов Р.Х Древний Нахшаб, проблемы цивилизатси (Ўзбекистана VII в.дан э.VII в.н. э.) Самарканд Ташкент.: Фан. 2000. 344с. с иллюс.

Баратова Л.С. Турк хоқонлиги ва унинг Ўрта Осиё давлатлари билан ўзаро алоқалари// Ўзбекистон даавлатчилиги тарихи очерклари. –Тошкент . 2001. –Б. 44-59.

Кубатин А. Система титулов Тюрского каганата: Генезис и приемлимость.-Ташкент: Янги нашр, 2016.

Taishan Yu. Historiy of the Yeda Tribe (Hephthalites)// Eurasian Studies. Vol. I.-P.066-119.