QUYI AMUDARYO IBTIDOIY JAMOA TUZUMI TARIXSHUNOSLIGI (MUSTAQILLIK YILLARIDA)

Main Article Content

Аннотация:

Mazkur maqolada mustaqillik yillarida Quyi Amudaryo hududida ibtidoiy jamoa tuzumi davriga oid tarixshunoslik masalalari yoritilgan. Tadqiqotda arxeologik ekspeditsiyalar faoliyati, ularning yangi ilmiy markazlar bilan hamkorligi, shuningdek, mahalliy va xorijiy arxeologlarning olib borgan qazishma ishlari asosida olingan ilmiy natijalar tahlil qilinadi. Xususan, Tuyamuyin, Sultan Sanjar, Qushbuloq va Qarrikizil manzilgohlarida olib borilgan arxeologik izlanishlar, ularning neolit, eneolit va bronza davrlariga oid topilmalari tahlil etiladi. Shuningdek, Kalta Minor madaniyatining genezisi, Quyi Amudaryo aholisining etnik shakllanish jarayoni, tabiat-geografik sharoitlarning antropogen omillar bilan bog‘liqligi haqida olimlar qarashlari solishtirib tahlil qilingan. Tadqiqot natijasida Quyi Amudaryo havzasining qadimiy madaniyati va ijtimoiy-iqtisodiy taraqqiyoti bo‘yicha yangi ilmiy xulosalar ilgari surilgan.

Article Details

Как цитировать:

Sultanov, S. (2025). QUYI AMUDARYO IBTIDOIY JAMOA TUZUMI TARIXSHUNOSLIGI (MUSTAQILLIK YILLARIDA). Общественные науки в современном мире: теоретические и практические исследования, 4(32), 28–31. извлечено от https://in-academy.uz/index.php/zdif/article/view/70474

Библиографические ссылки:

Абдуллаев Ў.И. Ўрта Осиё ибтидоий жамоа тузуми ва илк давлатчилик тарихи-Ташкент, 2011-Б 129.

Абдуллаев Ў.И. Илк ўзбек давлатчилигининг ривожланиш босқичида Хоразм воҳаси тарихи-Урганч 2019-Б 45-46.

Древности Южного Хорезма. Труды Хорезмской археолого-этнографической экспедиции-М.:»Наука», 1991. Т. XVI- С 11-12.

Матяқубов Х.Х. Амударё қуйи хавзасининг қадимги табиий-географик холати ва антропоген ландшафтининг шаклланиши //Ўзбекистон моддий маданияти тарихи-Самарқанд, 2011- № 1-Б 75-85. Ўша муаллиф. Ўзбек давлатчилигининг илк босқичларида Қадимги Хоразм тарих фан.номзоди дисс.-асарлар.-Тошкент, Ўзбекистон Миллий Университети 2011-С 23-24.

Матяқубов Х.Х. Хоразм воҳаси бронза асри ва илк темир даври тарихи-Алишер Навоий номидаги Ўзбекистон Миллий кутубхонаси нашриёти-Тошкент, 2014- 204 б.

Сайфуллаев Б.Қ, Хошимов Х.Б, Эргашев О.Т, Бердиқулов М.Т. Калтаминор маданиятининг генезиси масаласига доир //Каракалпакстонда археология илиминин Жетискенликлери” атамасындаги Республикалык илимий-эмелий конференцияси материаллары топламы-нукус. 2019-С. 111-113.

Собиров Қ. Жанубий Оролбўйи пасттекислигида антропоген ландшафт ва табиий – иқтисодий худудлар (ўша тўпламда-Б 134-136.

Собиров Қ. Маданий мерос, зироаткор ахоли хаёт ва ижод уйғунлиги кўзгуси //Маданий мерос объектларини асраш, қайта тиклаш, муҳофаза қилиш ва улардан фойдаланишнинг долзарб масалалари (Конференция материаллари тўплами)-Урганч 2019-Б 132-134.

Холматов Н.У, Холматова З.Н. Оқчадарё хавзаси неолит даври хусусида //Хоразм тарихи замонавий тадқиқотларида-Урганч 2019-Б. 180-181.