«Zamonaviy dunyoda ijtimoiy fanlar: Nazariy va amaliy izlanishlar» - это национальная онлайн-конференция с открытым доступом, на которой публикуются обзорные тезисы, относящиеся к различным областям. Главная цель состоит в том, чтобы предложить интеллектуальную платформу для национальных ученых, и она направлена на продвижение междисциплинарных исследований. Все рукописи должны быть подготовлены на узбекском, английском или русском языках.
Опубликован: 2024-04-04
Статьи
TA’LIM TIZIMIDA MUAMMOLI OʿQITISH TEXNOLOGIYALARIDAN FOYDALANISH
Maqolada bugungi zamonaviy ta’lim sharoitda muammoli ta’lim texnologiyalarining ahamiyatli jihatlari, ta’lim oluvchilarning tanqidiy, mustaqil va ijodiy fikrlash qobiliyatini rivojlantirish, aqliy faoliyatni yanada rivojlantirish, muammoli vaziyatlar ularning turli echimlarini izlab topish, muammoli ta’limning samarali usullari, ahamiyati, xususiyatlari haqida umumiy ma’lumot berilgan.
2024-04-05
HISTORY OF ADDRESS IN THE RUSSIAN LANGUAGE
This article studiesthe question of the origin and formation of addresses in the Russian language.
2024-04-08
INSON HUQUQLARI
Maqola butun dunyoda inson huquqlarining buzilishiga yo’l qo’yilayotganligi va bu vaziyatning oldini olish uchun qanday choralar ko’rilayotganligi, qaysi dunyo tashkilotlari bu soha bo’yicha jiddiy shug’ullanayotganiga qaratilgan.
2024-04-08
ADABIYOT TURLARI: TAFOVUT VA AYNIYAT
Maqolda adabiyotning turlari va har turning o’ziga xos jihatlari tahlil qilingan. Adabiyot turlari o’rtasidagi farqli jihatlar aniqlangan hamda uning muhim jihatalari asoslangan.
2024-04-11
МИЛЛИЙ ХАВФСИЗЛИКНИ ТАЪМИНЛАШДА ЖАМИЯТДА ҒОЯВИЙ БИРЛАШУВГА ЭРИШИШ МАСАЛАЛАРИ
Ушбу мақолада миллий хавфсизликни таъминлашда жамиятда ғоявий бирлашувга эришиш масалалари таҳлил қилинган.
2024-04-11
ЖИНОЯТЛАРНИ ТЕЗ ВА ТЎЛА ОЧИШДА ДАКТИЛОСКОПИК ЭКСПЕРТИЗАСИНИНГ АХАМИЯТИ
Мақолада жиноятларни тез очишда дактилоскопик экспертизасининг тутган ўрни тўғрисида фикр юритилган. Ходиса содир бўлган жойни кўздан кечиришда кўл бармоқ изларини аниқлаш, олиш ҳамда “PAPILON” дастури ёрдамида бармоқ изларини кимга тегишли эканлигини аниқлаш тўғрисида таърифлар берилган.
2024-04-12
СРАВНИТЕЛЬНЫЙ АНАЛИЗ ФРАЗЕОЛОГИЗМОВ, ОТНОСЯЩИХСЯ К СФЕРЕ МЕЖДУНАРОДНОГО ПРАВА, НА АНГЛИЙСКОМ И УЗБЕКСКОМ ЯЗЫКАХ
В данной статье будет проведен сравнительный анализ фразеологизмов английского и узбекского языков, относящихся к сфере международного права. Согласно результатам исследования, в обоих языках фразеологизмы, относящиеся к данной сфере, имеют свои особенности, встречающиеся в основном в виде заимствований и устойчивых сочетаний. Результаты исследований являются значимыми для специалистов, работающих в области международного права, и могут служить теоретической основой для исследований в области сравнительной лингвистики и фразеологии.
2024-04-15
ABDULLA ORIPOV-O’ZBEKISTON XALQ SHOIRI
Abdulla Oriov oilasi, hayoti, O’zbek she’riyatiga qo’shgan hissasi va erishgan yutuqlari.
2024-04-15
ПРОСТАТИТЫ
В статье приведены данные о простатитах, их причинах развития и способствующих факторах, симптомы и клиническое проявление, а также диагностика и лечение. В целом, простатиты - серьезное заболевание, которое требует своевременной диагностики и лечения. Если у вас есть подозрения на простатит, обязательно обратитесь к врачу для получения профессиональной консультации и назначения соответствующего лечения.
2024-04-16
AHOLINING MOLIYAVIY SAVODXONLIGINI OSHIRISHDA TIJORAT BANKLARINING ROLI
Ushbu maqolada aholining moliyaviy savodxonligini oshirishda tijorat banklarining muhim rolini ta'kidlaydi. Unda moliyaviy savodxonlikning jismoniy shaxslarga ongli moliyaviy qarorlar qabul qilish va pullarini samarali boshqarish imkoniyatini berishdagi ahamiyati muhokama qilinadi. Izohda tijorat banklari tomonidan moliyaviy bilim va ko'nikmalarni oshirish bo'yicha moliyaviy ta'lim dasturlari, onlayn resurslar va shaxsiy yo'riqnomalar kabi tashabbuslarga urg'u berilgan. Shuningdek, u moliyaviy savodxonlikni oshirishning moliyaviy barqarorlik va iqtisodiy o'sishga olib keladigan shaxslar va jamoalarga ijobiy ta'sirini ta'kidlaydi. Umuman olganda, izohda tijorat banklari aholining moliyaviy savodxonligini oshirish va moliyaviy farovonlikni oshirishda muhim rol o‘ynashini ta’kidlaydi.
2024-04-17
IMOM BUXORIY HADISLARIDA UCHRAYDIGAN “IT” KONSEPTI
Imom Buxoriyning to’plagan hadislari islom olamida eng ishonchli manbalardan biri sifatida qayd etiladi. Uning “Al-Jomi’ as-Sahih” (Ishonarli to’plam) asari haqida so’z ketganda shuni aytish mumkinki, mazkur manba Islom ta’limotida Qu’roni karimdan keyin asosiy manba sifatida foydalaniladi. Ushbu kitobda turli mavzudagi hadislar o’rin olgan bo’lib, it haqida qariyb 50 ga yaqin hadislarni topish mumkin.
2024-04-18
АЁЛЛАРНИНГ ЎЗ ЖОНИГА ҚАСД ҚИЛИШНИНГ УМУМИЙ ОЛДИНИ ОЛИШ ЧОРАЛАРИ
Мазкур мақолада аёлларнинг ўз жонига қасд қилишнинг умумий олдини олиш чораларига доир масалалар таҳлил этилган. Шунингдек, мақолада умумий виктимологик профилактиканинг ўзига хос жиҳатлари юзасидан олимларнинг фикирлари ҳам ўрганилган.
2024-04-22
RAQAMLI HUQUQLAR TUSHUNCHASI VA UNING YURIDIK XUSUSIYATLARI
Ushbu maqolada insonning raqamli huquqlari tushunchasi va uning yuridik xususiyatlari, raqamli huquqlar tushunchasining vujudga kelish asoslari va zarurati, insonga tegishli raqamli huquqlarni himoya qilish bo‘yicha xorijiy davlatlar tajribasi va amaliyoti tahlil qilingan.
2024-04-29
ИҚТИСОДИЁТ СОҲАСИДАГИ ЖИНОЯТЛАРНИ ТЕРГОВ ҚИЛИШДА ТАФТИШ ТЕРГОВ ҲАРАКАТИНИ ЎТКАЗИШ ВА НАТИЖАЛАРИНИ ПРОЦЕССУАЛ РАСМИЙЛАШТИРИШНИНГ ХУСУСИЯТЛАРИ
Бугунги кунда жиноят процессуал қонунчилигидаги тафтиш тергов ҳаракати жиноятларни тез ва тўла очиш, жиноят содир этган ҳар бир шахсга адолатли жазо берилиши ҳамда айби бўлмаган ҳеч бир шахс жавобгарликка тортилмаслиги ва ҳукм қилинмаслиги учун айбдорларни фош этиш ҳамда қонуннинг тўғри татбиқ этилишини таъминлаш каби жиноят процесси вазифаларини амалга оширишдаги асосий таянч устунлардан бири десам муболаға бўлмайди. Юқоридаги фикрларнинг исботи сифатида ушбу мақола орқали тафтиш тергов ҳаракатининг бошқа тергов ҳаракатлари билан ўхшаш ва фарқли жизатлари, шунингдек, ушбу мақолада тафтиш тергов ҳаракатини ўтказиш кайси орган тарафидан амалга оширилиши ва олинган натижаларини қандай расмийлаштириш, тафтишни ўтказиш учун қандай ҳужжатлар мажбурий бўлиши кераклиги атрофлича ёритилиб ўтилади.
2024-04-29
ГИЁҲВАНД ВОСИТАЛАРИ ЁКИ ПСИХОТРОП МОДДАЛАРНИНГ ТУШУНЧАСИ ВА ЎЗИГА ХОС ХУСУСИЯТЛАРИ
мазкур мақолада гиёҳвандлик, гиёҳванд воситалари, уларнинг турлари, хусусиятлари, гиёҳвандлик жараёнининг босқичлари жамиятга етказаётган зарарлари ҳақида қисқача баён этилган.
2024-04-29
ЭКСПЕРТИЗА ТЕКШИРУВ УЧУН НАМУНАЛАР ОЛИШДА ЭКСПЕРТИЗАЛАР ИМКОНИЯТИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ
Жиноятларни тез ва тўла очиш, айбдорларни фош этиш ҳамда одил судлов фаолиятини бугунги кунда экспертизаларисиз тасаввур этиб бўлмайди, ўз навбатида экспертизанинг аниқлиги ва тўлалиги уни ўтказиш учун зарур бўлган намуналарни олиш ва бу ҳолатни тўғри расмийлаштириш жараёнида камчиликлар ва бошқа муаммолар ўрганилган масалалари ёритилган.
2024-04-29
VOYAGA YETMAGANLAR TOMONIDAN SODIR ETILGAN JINOYATLARNI TERGOV QILISHDA ISBOTLASHNING O‘ZIGA XOS XUSUSIYATLARI
voyaga yetmaganlar jinoyatlarini tergov qilishda voyaga yetmaganlar ishlari bo‘yicha jinoyat ishlarini yuritish tartibi, isbotlanishi va aniqlanishi talab etilgan holatlar, voyaga yetmaganlarni so‘roq qilishda pedagog ishtiroki, sudda jinoyat ishini ko‘rib chiqishning o‘ziga xosligi va shunga oid boshqa masalalar aks ettirilgan.
2024-04-29
ТРАНСПОРТ ВОСИТАСИНИ ОЛИБ ҚОЧИШ ЖИНОЯТИНИ ТЕРГОВ ҚИЛИШНИНГ ЎЗИГА ХОС ХУСУСИЯТЛАРИ
мазкур мақолада транспорт воситасини олиб қочиш жиноятинининг криминалистик тавсифи, тергов қилиш методикаси, шунингдек, ушбу жиноятни тергов қилишда амалга ошириладиган дастлабки ва кейинги тергов ҳаракатлари, тайинланиши лозим бўлган экспертиза турлари атрофлича ўрганиб чиқилган.
2024-04-29
ҚАСДДАН БАДАНГА ЕНГИЛ ТАН ЖАРОҲАТИ ЕТКАЗИШ ЖИНОЯТИНИНГ ҲУҚУҚИЙ ВА КРИМИНАЛИСТИК ТАВСИФИ ҲАМДА ТЕРГОВ ҚИЛИШ АМАЛИЁТИ
Ушбу мақола қасддан баданга енгил тан жароҳати етказиш жиноятининг ҳуқуқий ва криминалистик тавсифи ҳамда тергов қилиш амалиётидаги мавжуд муаммоларни бартараф этишга бағишланади.
2024-04-29
ВОЯГА ЕТМАГАНЛАР ТОМОНИДАН СОДИР ЭТИЛГАН ЎҒИРЛИК ЖИНОЯТЛАРНИ ТЕРГОВ ҚИЛИШНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ
Жиноят процессининг дастлабки тергов босқичида вояга етмаган шаҳсларни томонидан содир етиладиган ўғирлик жиноятларни тергов қилиш масалалари долзарблик касб этади ҳамда бу борада махсус тадқиқотлар ўтказилишини талаб этади. Чунки жиноятнинг ушбу турига дастлабки тергов фоалиятида алоҳида эьтибор берилиши, вояга етмаган шахслар томонида келажакда содир этилиши мумкин бўлган жиноятларнинг олдини олинишига ҳам эришилиши ва суд-ҳуқуқ ислоҳотларини тобора ривожланиб бришини таьминланишига қулай шароитлар яратиб бериш замин яратган бўламиз.
2024-04-29
СОВЕРШЕНИЯ ПРЕСТУПЛЕНИЯ В СФЕРЕ ИНФОРМАЦИОННЫХ ТЕХНОЛОГИЙ
С точки зрения выявления причин и условий совершения преступления в сфере информационных технологий, организации профилактической работы указанный подход заслуживает внимания, поскольку учитывает особенности проявления преступного поведения в объективной реальности.
2024-04-29
O’G’IRLIK JINOYATINI TERGOV QILISHDA SO‘ROQ QILISH TERGOV HARAKATINING O‘ZIGA XOS XUSUSIYATLARI
Mazkur maqolada o’g’irlik jinoyatini tergov qilishda so‘roq qilish tergov harakatining asosiy qoidalari va tartibi, ushbu tergov harakatining natijalarini rasmiylashtirish tartibi hamda jinoyat ishlarini tergov qilishdagi ahamiyati muhokama qilinadi. Surishtiruvchi va tergovchilar tomonidan so‘roq qilish orqali dalillarga ega bo‘lishning asosiy usullari tahlil qilinadi.
2024-04-29
ТИНТУВ ТЕРГОВ ҲАРАКАТИГА ТАЙЁРГАРЛИК КЎРИШ ВА ЎТКАЗИШНИНГ ТАКТИК ХУСУСИЯТЛАРИ
Ушбу тадқиқот ишида мавзунинг долзарблиги, терговчининг тинтув тергов харакатини ўтказиш фаолияти тушунчаси ва унинг ўзига хос хусусиятлари ёритилган.
2024-04-29
ISHNI SUDGA QADAR YURITISH BOSQICHIDA ASHYOVIY VA YOZMA DALILLARNI OLISH USULLARI VA ULARNI TAKOMILLASHTIRISH
Ushbu maqolada ishni sudga qadar yuritish bosqichida tergovchi yoki surishtiruvchi tomonidan ashyoviy va yozma dalillarni O‘zbekiston Respublikasining Jinoyat protsesual qoidalariga amal qilgan holda olish mumkin bo‘lgan usullari, shunga doir ayrim olimlarning fikr va mulohazalari hamda dalillarni olish usullariga еngillik kiritish maqsadida “elektron dalil” tushunchasini ilgari surilishining sabablari va ularning huquqiy asoslari hamda olish va uni electron dalil sifatida e’tirof etish haqida so‘z yuritiladi.
2024-04-29
AYBLANUVCHINING ODIL SUDLOVGA VA TERGOV HARAKATLARIGA BO’LGAN HUQUQLARINI TA’MINLASH MASALALARI
Insoniyat tarixidan makon va zamon tanlamaydigan eng oily mezonlardan biri, shubhasiz adolatdir. Hozirgi kunda prezidentimiz Sh.Mirziyoyev tashabbusi bilan ilgari surilgan adolat tamoyili huquq sohalariga qo’yilgan bosh talablardan biri sanaladi. Zero, adolat, odillik bor yerda farovonlik, sakinat hiukm suradi, taraqqiyot ilgarilay boshlaydi, har bir yosh-u qarining ertangi kunga bo’lgan ishonchi ortib boshlaydi. Mamlakatimizda olib borilayotgan islohotlarning eng oliy bosh maqsadi inson, uning huquq va erkinliklarini himoya qilish va kafolatiga qaratilgan.
2024-04-29
QASDDAN BADANGA OG‘IR SHIKAST YETKAZISH JINOYATINI TERGOV QILISHNING O‘ZIGA XOS XUSUSIYATLARI
Qasddan badanga og‘ir shikast etkazish jinoyatlarini tergov qilishni samarali tashkil etish, ish buyicha xaqiqatni to‘la va holisona oydinlashtirish, qisqa muddatga tergovni tamomlash, jinoyat sodir etgan xar bir shaxsga adolatli jazo berilishi hamda aybi bo‘lmagan xech bir shaxs javobgarlikka tortilmasligi va xukm qilinmasligi uchun aybdorni fosh etish dolzarb vazifa hisoblanadi. Shu ma’noda olganda maqola mavzuimizni ilmiynazariy o‘rganish, uning jinoiy-xuquqiy jihatlariga chuqur yondashish, ushbu jinoyat bo‘yicha tergov qilish amaliyotini taxlil qilish, nazariya va amaliyot o‘rtasida bog‘liqlikni oshirish orqali tergov bo‘linmalarida shu kabi jinoyatlarni tergov qilish faoliyati samaradorligini tubdan oshirish tergov qilish o‘ziga xos xususiyatlari o‘rganilgan .
2024-04-29
ИЧКИ ИШЛАР ОРГАНЛАРИ ФАОЛИЯТИДА ЖИНОЯТЛАРНИ ТЕРГОВ ҚИЛИШ ЖАРАЁНИДА РЕЦИДИВ ЖИНОЯТЛАРНИ МАЛАКАЛАШНИНГ АСОСИЙ ХУСУСИЯТЛАРИ
Ушбу мақолада рецедив жиноятчилик тушунчаси, турлари, рецедив жиноятчи шахс томонидан такрорий жиноят содир этилиши ҳолатлари ва уларнинг ижтимоий салбий оқибатлари хусусида фикр баён этилган.Шунингдек, шахснинг ҳаракатларига ҳуқуқий баҳо бериш жараёнида унинг рецидив тарзда жиноятни содир этаётга аҳамият бериш ва унга нисбатан жазо тайинлаш вақтида бунинг нечоғлик аҳамият касб этишини ушбу жиноятларни содир этаётган жиноятчилар, нафақат улар балки, бутун жамиятимизга буни тушунтириш керак эканлиги борасида фикрлар ҳам мавжуд.Ушбу тадқиқот давомида шуни билиш мумкинки, баъзи содир этилган жиноятлар аслида ижтимоий жиҳатдан унча хавфли бўлмасада, унинг рецидивлиги айни пайтда унда хавф бордек қарашга мажбур қилади. Аммо, шундай жиноятлар борки уларни содир этиш ижтимоий жиҳатдан жуда хавфли бўлсада улардан иккитасини содир этиш ҳеч қандай ҳуқуқий оқибат келтириб чиқармайди. Айни тадқиқот ҳам шу каби муаммоларни ўрганади ва ўз қарашларини баён этади.
2024-04-29
БИР ГУРУҲ ШАХСЛАР ТОМОНИДАН СОДИР ЭТИЛАДИГАН ЖИНОЯТЛАРНИ ТЕРГОВ ҚИЛИШДА ЮЗЛАШТИРИШ ТЕРГОВ ҲАРАКАТИНИНГ ЎЗИГА ХОС ХУСУСИЯТЛАРИ
Мақолада бир гуруҳ шахслар томонидан, шунингдек уюшган гуруҳ ва жиноий уюшма томонидан содир этиладиган жиноятларни тергов қилишда ва гуруҳ аъзоларининг айбини исботлашда юзлаштириш тергов ҳаракатининг ўрни ва аҳамияти, юзлаштириш тергов ҳаракатини ўтказиш давомида қўлланиладиган тактик усулларни танлаш ва тергов вазиятига мос бўлган тактик усуллардан фойдаланиш, ушбу жараёнда гуруҳдаги ҳар бир аъзонинг ўзига хос хусусиятларни эътиборга олиш масалалари бўйича фикр-мулоҳазалар таҳлил қилинган.
2024-04-29
TOVLAMACHILIK JINOYATINI TERGOV QILISHDA TANIB OLISH UCHUN KO'RSATISH TERGOV HARAKATINI O'TKAZISHNING O’ZIGA XOS XUSUSIYATLARI
Mazkur maqolada o‘zganing mulkini ochiqdan-ochiq talon-taroj qilish yo‘li bilan sodir etilayotgan tovlamachilik jinoyatini tergov qilish metodikasi va taktikasining ayrim eng muhim jihatlariga eʼtibor berish orqali ushbu turdagi jinoyatlarni oldini olish hamda sonini kamaytirish imkonini beruvchi masalalar haqida so‘z yuritiladi.Shuningdek, tovlamachilik jinoyatini sodir etgan shaxsni aniqlashda tanib olish uchun ko‘rsatish tergov harakatining o‘ziga xos xususiyatlari bilib olish mumkin.
2024-04-29
РЕЦИДИВ ЖИНОЯТЧИЛИК ТУШУНЧАСИ ВА УНИНГ АҲАМИЯТИ
Ушбу мақолада рецидив жиноятчилик тушунчаси ва моҳияти, рецидив жиноят тушунчасига ҳуқуқшунослар томонидан берилган фикрлар, рецидив жиноятчилик омиллари, уларнинг турлари ва олдини олиш чоралари ёритилиб ўтилган.
2024-04-29
СЎРОҚ ҚИЛИШ ТЕРГОВ ҲАРАКАТИНИ ЎТКАЗИШНИНГ ТОВЛАМАЧИЛИК ЖИНОЯТИНИ ТЕРГОВ ҚИЛИШДАГИ АҲАМИЯТИ ВА УНИНГ ЎЗИГА ХОС ХУСУСИЯТЛАРИ
Ушбу мақолада сўроқ қилиш тергов ҳаракатининг асосий қоидалари ва тартиби, мазкур тергов ҳаракатини ўтказишни расмийлаштириш тартиби, жиноят ишларини тергов қилишдаги аҳамияти, шунингдек ушбу тергов ҳаракатини ўтказишнинг товламачилик жиноятини тергов қилишдаги ўзига хос хусусияти ва ушбу жиноятларни тез ва тўла очишдаги алоҳида аҳамияти борасидаги фикрлар муҳокама қилинади. Товламачилик билан боғлиқ жиноятларни тергов қилишда сўроқ қилиш тергов ҳаракатига эътибор қаратиши зарурлигининг муҳим жиҳатларига тўхталиб ўтилади.
2024-04-29
МЕРЫ УГОЛОВНО-ПРОЦЕССУАЛЬНОГО ПРИНУЖДЕНИЯ: СОВРЕМЕННОЕ СОСТОЯНИЕ
Меры уголовно-процессуального принуждения представляют собой важный инструмент в обеспечении соблюдения закона и защите прав граждан в современном обществе. С учетом быстрого развития технологий и сложных форм преступности, такие меры становятся неотъемлемой частью работы правоохранительных органов и судебной системы.
2024-04-29
PORA OLISH JINOYATINING KRIMINALISTIK TAVSIFI VA UNING OʻZIGA XOS HUSUSIYATLARI
Mazkur maqolada muallif pora olish jinoyatining kriminalistik tavsifi va uning oʻziga xos hususiyatlariga toʻxtalib oʻtgan. Shuningdek, maqolada pora olish jinoyat sodir qilish usulini jinoiy faoliyatga xos elementi sifatida va uning mazmunini jinoyat sodir qilishning mexanizmi bilan oʻzaro bogʻliq ekanligi yuzasidan ham fikirlar berib oʻtgan.
2024-04-30
“IRODA” TUSHUNCHASINING ERKAKLAR NUTQIDAGI O‘ZIGA XOSLIKLAR
Ushbu tezisda “Iroda” tushunchasining erkaklar nutqida qanday ifodalanishi, uning leksik-semantik xususiyatlari va kommunikativ kontekstdagi o'rni tahlil qilingan. Tadqiqotda erkaklar nutqidagi “iroda” konseptiga oid frazeologizmlar, maqollar, stilistik va metaforalarning qo'llanish chastotasi hamda hujjat diskursiv yuklamalari ochib berilgan.
2024-04-30
